Trodnevna epska upala mišića meščini prolazi. Barem prolazi onaj njen gadni dio.
Ne pamtim ja, u svom, relativno kratkom životnom vijeku da sam imao ovako gadnu upalu mišića. A nije to tolko ni što ja nisam u kondiciji, ni što sam nešta naporno radio. Jer bio sam i u gorim kondicijama, a definitvno sam radio i napornije stvari. Ipak, upala kakva je uslijedila nikad do sad nije bila zabilježena. Zapravo, mislim da nije ni jedna, do ove sad. Zabilježena jel...
понедељак, 30. јануар 2012.
уторак, 24. јануар 2012.
петак, 13. јануар 2012.
o lomljenju
Vidim danas ovog ex-komšu. Pružam ja ruku, pozdravljam ga. Kad vidim ruka mu u gipsu, polomio. Šta je to s ruke, upitam ja vidno zabrinut. Kaže ma slomio. Ma hajd, neka malo velim ja i produžim dalje.
Odavno nešto gluplje nisam nekom nešto reko, a da sam pritom bio ozbiljan...
Odavno nešto gluplje nisam nekom nešto reko, a da sam pritom bio ozbiljan...
среда, 11. јануар 2012.
уторак, 10. јануар 2012.
o didlu
Neki dan sam se sjetio jedne cure.
Nekad davno davno prije, jedna jaranica mi je pričala za nju. Kofole da ona meni nju nešta naštima. Ja i nisam bio za tu opciju. Valjda što je nikad nisam vidio u životu, a kamoli progovorio.
Kasnije smo nekako i propričali na msnu, sad na čiju inicijativu, pojma nemam. Bila je pravo lijepa. Kontam, kud ja ne poslušah mi onu jaranicu mi.
Sjećam se i da sam išo u Njemačku tad nekad. I pitam ja nako preko emesena, hoćel ko šta. I javne se ona da hoće onog Didla.
Ošo ja u Njemačku, bio šef malo njima tamo. Haj reko da nađem tog miša, i jedva ti ja to nađem.
Vratio se ja, kažem joj haj da se nađemo. Da joj podam to, ona neće. Ko nešta ne može, ko ovo, ko ono. Ne znam šta tačno bi, znam samo da je za sve imala neki izgovor. I meni dopizdi, i kontam, sad i da ti hoš, ja neću. I tako i bi. Nađem joj rodicu, podam joj miša i kažem da pozdravi rodicu.
Šta je dalje bilo, nešto se i ne sjećam.
Možebit da smo se sreli nekad vani negdje nešta. Ko da me i pozdravila i nako mi se zahvalila. Ne znam tačno. Ja je zapamtih po tom što je bezveze.
Nekad davno davno prije, jedna jaranica mi je pričala za nju. Kofole da ona meni nju nešta naštima. Ja i nisam bio za tu opciju. Valjda što je nikad nisam vidio u životu, a kamoli progovorio.
Kasnije smo nekako i propričali na msnu, sad na čiju inicijativu, pojma nemam. Bila je pravo lijepa. Kontam, kud ja ne poslušah mi onu jaranicu mi.
Sjećam se i da sam išo u Njemačku tad nekad. I pitam ja nako preko emesena, hoćel ko šta. I javne se ona da hoće onog Didla.
Ošo ja u Njemačku, bio šef malo njima tamo. Haj reko da nađem tog miša, i jedva ti ja to nađem.
Vratio se ja, kažem joj haj da se nađemo. Da joj podam to, ona neće. Ko nešta ne može, ko ovo, ko ono. Ne znam šta tačno bi, znam samo da je za sve imala neki izgovor. I meni dopizdi, i kontam, sad i da ti hoš, ja neću. I tako i bi. Nađem joj rodicu, podam joj miša i kažem da pozdravi rodicu.
Šta je dalje bilo, nešto se i ne sjećam.
Možebit da smo se sreli nekad vani negdje nešta. Ko da me i pozdravila i nako mi se zahvalila. Ne znam tačno. Ja je zapamtih po tom što je bezveze.
субота, 7. јануар 2012.
петак, 6. јануар 2012.
o pisanju lijevom rukom
Čitajuć kojekakve knjige došo sam do ideje da naučim pisat lijevom rukom. Nije da nisam probavo prije, al to je maksimum riječ dvje. Ovaj put sam ispiso i nekolke rečenice. Pravo je fora. Ne znam jel mi gore šo mi se ruka trese il šo ne znam ni držat one olovke. Usput sam počeo i mjerit nako u danima, kolko će mi trebat da savladam i počnem pisat iole čitkim rukopisom bez nekih poteškoća.
A čujem dobro je i za mozak. Malo aktivirat i ovu drugu hemisferu...
A čujem dobro je i za mozak. Malo aktivirat i ovu drugu hemisferu...
Пријавите се на:
Постови (Atom)