Danas je dan dobar. Doslovno.
Danas je bilo sunčano. Ugodno.
Danas sam završio jedan poslić koji dugo vremena odgađam. Nepotrebno.
Danas sam dobio čokoladu. Neočekivano.
Danas sam izabran da budem senator. Očekivano.
Danas sam jeo vuper. Bezze.
Danas sam se kupo. Osvježavajuće.
субота, 29. јун 2013.
четвртак, 20. јун 2013.
o svemu pomalo...
Zovu me večeras u pola 12 da sutra u 8 idem u Mostar na nakav sastanak s nakim ministrom. Ni ko, ni šta, ni šta ćemo raditi, ni šta ćemo pričati. Ni da se najave. E nešto mi se ne da ići na sastanak s ministrom. Treba još da me neko vidi s njim, i to u jeku ovih antivladinih seoskih vašara ili kako to ljudi vole reći, protesta. Moram pazit na reputaciju.
Danas šmekam neke sandale, njemačke, kad kaže mi žena da su one do broja 42 80 marona, a ove iznad tog broja su 95. Nisam ljubitelj sandala, al ove bih i mogao kupiti kako su moćne. Ipak, moja priča da su visoki ljudi visoko diskriminirani još jednom je potvrđena.
Neki dan sjedim u društvu jedne mlade dame i prilazi nam nako kinderče i kaže meni tata i pruža mi naku igračku. Bježa mali nisam ti ja tata kaem ja njemu i ode on. Poslušo me ko da sam mu rođeni otac. Kontam, da je bio ko drugi mjesto nje, moglo je svašta bit.
Danas šmekam neke sandale, njemačke, kad kaže mi žena da su one do broja 42 80 marona, a ove iznad tog broja su 95. Nisam ljubitelj sandala, al ove bih i mogao kupiti kako su moćne. Ipak, moja priča da su visoki ljudi visoko diskriminirani još jednom je potvrđena.
Neki dan sjedim u društvu jedne mlade dame i prilazi nam nako kinderče i kaže meni tata i pruža mi naku igračku. Bježa mali nisam ti ja tata kaem ja njemu i ode on. Poslušo me ko da sam mu rođeni otac. Kontam, da je bio ko drugi mjesto nje, moglo je svašta bit.
недеља, 16. јун 2013.
o protestima... (zakašnjeli post)
Kod nas su u zadnje vrijeme plaho aktuelni ovi protesti. I ja se sve kanima da napišem kakav pošten post na tu temu, pa nikako da samom sebi dadnem vremena malo i za piskaranje.
Nego, da krenem. Protesti su počeli povodom jedinstvenog matičnog broja. Pa se to proširilo na svašta nešto, a u konačnici ništa konkretno nije postignuto. Brojni razlozi za to, koje ljudi ili ne primjećuju ili ne žele da ih primjete.
Kod nas inače ti protesti nisu nešto, nit ko dolazi, nit ko haje. Ali ovaj put je bilo drugačije jer je napravljena blokada zgrade. Navodno je sve započelo od strane nekolicine roditelja, da bi se vremenom pridružio veliki broj građana. Što je bilo uredu, sve do jednom.
Na kraju je ta djevojčica dobila jmb, ali su ljudi nastavili da se okupljaju. Meni je to malo glupo, iako sam eto i ja otišo. Otišao u slučaju da sam možda ipak nešto pogriješio, pa da će ipak biti nešto od svega ovoga. S(k)eptični ja je pobijedio ipak.
Znam da je najlakše pričati kako nešto ne valja, i stvarno nastojim izbaciti takva ponašanja u životu, ali šta ja mogu kad je ovaj protest, odnosno ovi protesti, bili takvi da i ne možeš pričat šta pametno.
Prvo i osnovno, svi su se potrudili da nema odgovorne osobe. Niko na sebe ne želi preuzeti odgovornost organizatora i odgovorne osobe. Nađe se tu i tamo poneki lik koji će dati neku izjavu, kobiva službenu, za novinare i to je to. Kako neko može protestovati kad nema vođe. Nikako. Ili nekako, ali neuspješno. Ko će to otići i pregovarat tamo s vladom, s policijom, s petimdesetim. Niko. Jer niko ne želi preuzeti odgovornost, a svi bi da nešto dobiju. Standardna boljka naroda. Bez ulaganja, nema dobitka.
Drugo, nikakve logistike nema na tim protestima. Što je nekako i povezano s ovim prvim. Ti tamo ne znaš ko pije ko plaća. Svak vodi svoju politiku. Povezani su bili da ne spominjem. Više sam ja znao šta se dešava između dvije grupe iz udobnosti svog doma, nego što su oni tamo znali. Nit imaju kakve komunikacije, nit obavještenja. I onda se desi da tamo jedna gomila vrišti i dere se, druga nijemo posmatra i tako to. Ali to je nekako i logično zbog prvog razloga.
Treće, komunikacija, koju sam već spomenuo, nema je. S obzirom da one dvije zgrade imaju nekoliko ulaza, i da su ljudi bili raspoređeni na tim ulazima, niko nije znao šta se tačno dešava kod onih drugih.
Četvrto, bar 80% ljudi tamo je došlo da se druži, a ne da protestuje. Ono čuli da se okuplja dosta raje i došli. Neki su bezbeli prećerali u tome. Osim što je sve bilo puno hipstera, ni dvolitarki nije manjkalo. Da ne spominjem što su neki i travu mlatili navelko. Na kraju kad neke i uhapsiše, policija vakva, policija nakva.
Peto, bilo više policije nego protestanata. Mislim da je i zabušanata bilo više.
Šesto i najvažnije, ljudi koji protestuju ne žele da nauče nešto novo i ne razmišljaju. Glavno je bilo prozivat ove što nisu došli. A gdje pola miliona nezaposlenih. A šta je s ovim, a šta je s onim. Valjda kontaju da su svi nezaposleni u Sarajevu, pa nikom nije jasno što oni ne prošetaju do parlamenta, to im je 10 minuta od kuće (pošto su ionako svi iz Čaršije). Meščini da nikom, ni u šali, nije palo napamet da tih ljudi ima iz svih krajeva BiH, pa da shodno tome i ne mogu platiti kartu i sve šta im treba da dođu do Sarajeva. Da ne spominjem da su isto tako, prije nekih dvadesetak godina ljudi protestovali na onom istom mjestu za mnogo ozbiljnije stvari i neko pucao na njih. I što je najgore od svega, ti što su pucali na njih, pobijedili. Isto im nije jasno da ljudi ne mogu izaći tek tako s posla, jer briga onog privatnika za kojeg rade da li je ljudima loše ili dobro. On je privatnik, on je kapitalista, njemu je dobro. Zna da bi, indirektno, ako bi pustio te ljude na proteste, sam sebi jamu kopao. Pitanje bi bilo vremena kad bi ti isti protestanti počeli protestovati i protiv njega. Meni nije bilo jasno kako to da ima navodno 1500 takvih beba, bez jmb, a na proteste dođe manje od 1500 ljudi. Znači da dođe roditelj od svake bebe, to je 3000 ljudi. Ako oni ne dođu, a njih se direktno tiče, onda ne znam šta ja imam tamo dolaziti da ih podržim. Ali haj ga znaj.
Ono što je još bitnije, i što mene daleko više žalosti, jeste što su kod nas ljudi lijeni kad treba šta naučiti. Nisam ni ja daleko od toga, nažalost. Jedini razlog zbog kojeg su ovi protesti djelimično uspjeli jeste što su ljudi prvi put došli u neku interakciju s političarima. Sve do sad su protesti bili mirnog karaktera, ako ne računamo one proteste kad je ubijen Denis Mrnjavac. Tada su ljudi bacali jaja na zgradu opštine i gradonačelnica dala otkaz. Ovaj put su im blokirali put kući i na taj način je postignut neki vid interakcije. Što sam ja uvijek i govorio. Boli njih briga gore u onoj zgradi što vi protestujete kad se ništa bitno u njihovom životu ne mjenja. Bar se u mom ne bi mjenjalo. Kontaju praviće neku buku, kakvu bolan buku imaju ono staklo dvajes centi izolacije, ne možeš skočit kroz isto, a kamol da ti kakva buka smeta. Al haj ti to objasni gomili ljudi koji ne znaju jesu li pošli il su došli.
Sedmo, niko od onih koji protestuju nemaju viziju svoje pobjede. Svi isto ko da tamo idu s ciljem da ne ostvare svoje ciljeve. Da ne spominjem što svi protestuju srcem, a niko glavom. Nisam ja protiv srca, al de malo uključite mozak. Protesti imaju nekoliko mogućih ishoda. Oni dođu s parolom dole vlada. Recimo da dođe ta vlada i kaže evo, predajemo se, dajemo ostavke neopozive. Šta onda? Zjapi parlament prazan. Da se raspišu izbori? Neki dan bili izbori.
Te bi ljude eventualno zamjenili drugi ljudi iz istih partija, sa istim naređenjima. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Ili da ne dođe niko i sve propadne. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Jedino pozitivan ishod bi bio da ih se natjera da rade svoj posao i to u interesu naroda, a ne svojih ličnih interesa. Zašto bi oni prekinuli to što su do sad radili, ako već dvadeset godina aktivno rade na zaglupljivanju naroda. Zato što je došla šaka ljudi i rekla haj majketi nemoj više, haj eto neću. Može, al u pojedinim djelovima mog seksi muškog tijela. Ali ako bi se nekom razbila glava, pa taj živio u razmišljanju da će mu sigurnost biti ugrožena jer i on drugima ugrožava sigurnost, možda bi se i promjenio. Ali nemoj ti da neko razmišlja pragmatično. Iako nisam za nasilno rješavanje problema, stanje u kojem se trenutno nalazimo se i ne može drugačije riješiti.
Kod nas se pak nafurali na ove arapske proteste koji imaju kud i kamo više smisla. Brate neki kralj i neka dinastija vladaju 500 godina. Ljudi se bune, hoće novi sistem, dobiju novi sistem. Mi smo ispucali svaki mogući sistem, od kraljevina, socijalističkih uređenja do vrhunca ljudskog političkog organizovanja demokratije. Barem tako mediji kažu i Zapad. I sad se on pobuni protiv onog na vlasti, de malo nek neko i drugi vlada. Kod nas bolan ima 150 partija, svi voljom naroda došli na vladajuće pozicije. I štaš ti tu. Jedino da protestujemo i da tražimo da se uvede jednopartijski sistem. Il možda kakva kraljevina.
Ti prvi protesti su bili donekle i smisleni, mala dobila broj i to je to. Nakon toga su se protestanti treba iskupiti i otići. Ipak, to se nije desilo. Počela su neka mini okupljanja s kojim se nije ništa postiglo. A i neće se ništa postići jer koga briga što oni protestuju tamo. Možda matere njihove. I šta su sad postigli? Osim što su isforsirali te proteste, ništa. Ovi neće da dolaze na sjednice, nema žive duše u parlamentu, nikom ništa. Mjesto da su fino otišli pred prostorije vladajućih stranaka pa njima ne dali da izađu. Jok, ono protestuje pred parlamentom u kojem nema žive duše. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Nema interakcije, nema postignuća.
Pa su onda opet organizovani masovni protesti gdje je došao pristojan broj ljudi. Tamo sam primjetio nekoliko stvari. Iako opet nema službene organizacije protesta, hodaju neki tipovi koji su kao redari sa nekim toki vokijima. Za jedna spontana okupljanja, malo ga je to previše. Ja nešto imam osjećaj da je to sve politički izrežirano, samo što će se tek nekad kasnije skontati ko je bio režiser svega toga. Kao što je onomad bilo s onim pokretom Dosta, pa se ispostavilo da su bili vladina stranka anderkaver. Pa onda vidim jednog bilmeza koji maše zastavom RBiH. On nešta slaže face, priča neke priče, nešta se glupira. Normalno, neće on da ukine zastavu. Kaže kome smeta, nek ide dva kilometra preko Drine. A mene takvi nerviraju najviše. Najbitnije da on nešto svoje što je zacrto uradi, nema veze što to nešto više donosi štete nego koristi. Ja bih takve tuko bez imalo grižnje savjesti. I sad mu neko priđe i kaže de nemoj, nema niko ništa protiv, ali moglo bi se to pogrešno protumačiti. Ko što i hoće, PTPC će pustiti prilog kako se okupljaju protiv PC u Sarajevu, jadni Srbi ugroženi. Još ona političarka iz PC neki dan reče da je protest antifašistički, znači protiv Srba, i da ga treba zabraniti. Niko nije normalan. Inače, čitava atmosfera je bila više ko kakav koncert il festival nego protest. Muzika svira, raja cupka, more se pjeni...
I šta oni tim pokušavaju postići, niko ne zna.
Osim što sam bio nako pasivno u svemu tome, više da podržim neke meni znane osobe koje su u svemu tome, dva dana sam bio i aktivno uključen u organizaciju protesta, doduše nešto drugačije prirode od ovih gore. Malo je reć da sam bio na svim portalima, vijestima i novinama, od Aldžazire do naslovnice Oslobođenja. Jedino me nema u Avazu.
I normalno, komplet me familija vidjela, koja je mahom raštrkana po svijetu. Majka me prepoznala na televiziji jer je čula kako se derinjam tamo (prepoznala moj baršunasti glas), a tetka mi rekla da imam frizuru ko Kim Jong Il...
Nego, da krenem. Protesti su počeli povodom jedinstvenog matičnog broja. Pa se to proširilo na svašta nešto, a u konačnici ništa konkretno nije postignuto. Brojni razlozi za to, koje ljudi ili ne primjećuju ili ne žele da ih primjete.
Kod nas inače ti protesti nisu nešto, nit ko dolazi, nit ko haje. Ali ovaj put je bilo drugačije jer je napravljena blokada zgrade. Navodno je sve započelo od strane nekolicine roditelja, da bi se vremenom pridružio veliki broj građana. Što je bilo uredu, sve do jednom.
Na kraju je ta djevojčica dobila jmb, ali su ljudi nastavili da se okupljaju. Meni je to malo glupo, iako sam eto i ja otišo. Otišao u slučaju da sam možda ipak nešto pogriješio, pa da će ipak biti nešto od svega ovoga. S(k)eptični ja je pobijedio ipak.
Znam da je najlakše pričati kako nešto ne valja, i stvarno nastojim izbaciti takva ponašanja u životu, ali šta ja mogu kad je ovaj protest, odnosno ovi protesti, bili takvi da i ne možeš pričat šta pametno.
Prvo i osnovno, svi su se potrudili da nema odgovorne osobe. Niko na sebe ne želi preuzeti odgovornost organizatora i odgovorne osobe. Nađe se tu i tamo poneki lik koji će dati neku izjavu, kobiva službenu, za novinare i to je to. Kako neko može protestovati kad nema vođe. Nikako. Ili nekako, ali neuspješno. Ko će to otići i pregovarat tamo s vladom, s policijom, s petimdesetim. Niko. Jer niko ne želi preuzeti odgovornost, a svi bi da nešto dobiju. Standardna boljka naroda. Bez ulaganja, nema dobitka.
Drugo, nikakve logistike nema na tim protestima. Što je nekako i povezano s ovim prvim. Ti tamo ne znaš ko pije ko plaća. Svak vodi svoju politiku. Povezani su bili da ne spominjem. Više sam ja znao šta se dešava između dvije grupe iz udobnosti svog doma, nego što su oni tamo znali. Nit imaju kakve komunikacije, nit obavještenja. I onda se desi da tamo jedna gomila vrišti i dere se, druga nijemo posmatra i tako to. Ali to je nekako i logično zbog prvog razloga.
Treće, komunikacija, koju sam već spomenuo, nema je. S obzirom da one dvije zgrade imaju nekoliko ulaza, i da su ljudi bili raspoređeni na tim ulazima, niko nije znao šta se tačno dešava kod onih drugih.
Četvrto, bar 80% ljudi tamo je došlo da se druži, a ne da protestuje. Ono čuli da se okuplja dosta raje i došli. Neki su bezbeli prećerali u tome. Osim što je sve bilo puno hipstera, ni dvolitarki nije manjkalo. Da ne spominjem što su neki i travu mlatili navelko. Na kraju kad neke i uhapsiše, policija vakva, policija nakva.
Peto, bilo više policije nego protestanata. Mislim da je i zabušanata bilo više.
Šesto i najvažnije, ljudi koji protestuju ne žele da nauče nešto novo i ne razmišljaju. Glavno je bilo prozivat ove što nisu došli. A gdje pola miliona nezaposlenih. A šta je s ovim, a šta je s onim. Valjda kontaju da su svi nezaposleni u Sarajevu, pa nikom nije jasno što oni ne prošetaju do parlamenta, to im je 10 minuta od kuće (pošto su ionako svi iz Čaršije). Meščini da nikom, ni u šali, nije palo napamet da tih ljudi ima iz svih krajeva BiH, pa da shodno tome i ne mogu platiti kartu i sve šta im treba da dođu do Sarajeva. Da ne spominjem da su isto tako, prije nekih dvadesetak godina ljudi protestovali na onom istom mjestu za mnogo ozbiljnije stvari i neko pucao na njih. I što je najgore od svega, ti što su pucali na njih, pobijedili. Isto im nije jasno da ljudi ne mogu izaći tek tako s posla, jer briga onog privatnika za kojeg rade da li je ljudima loše ili dobro. On je privatnik, on je kapitalista, njemu je dobro. Zna da bi, indirektno, ako bi pustio te ljude na proteste, sam sebi jamu kopao. Pitanje bi bilo vremena kad bi ti isti protestanti počeli protestovati i protiv njega. Meni nije bilo jasno kako to da ima navodno 1500 takvih beba, bez jmb, a na proteste dođe manje od 1500 ljudi. Znači da dođe roditelj od svake bebe, to je 3000 ljudi. Ako oni ne dođu, a njih se direktno tiče, onda ne znam šta ja imam tamo dolaziti da ih podržim. Ali haj ga znaj.
Ono što je još bitnije, i što mene daleko više žalosti, jeste što su kod nas ljudi lijeni kad treba šta naučiti. Nisam ni ja daleko od toga, nažalost. Jedini razlog zbog kojeg su ovi protesti djelimično uspjeli jeste što su ljudi prvi put došli u neku interakciju s političarima. Sve do sad su protesti bili mirnog karaktera, ako ne računamo one proteste kad je ubijen Denis Mrnjavac. Tada su ljudi bacali jaja na zgradu opštine i gradonačelnica dala otkaz. Ovaj put su im blokirali put kući i na taj način je postignut neki vid interakcije. Što sam ja uvijek i govorio. Boli njih briga gore u onoj zgradi što vi protestujete kad se ništa bitno u njihovom životu ne mjenja. Bar se u mom ne bi mjenjalo. Kontaju praviće neku buku, kakvu bolan buku imaju ono staklo dvajes centi izolacije, ne možeš skočit kroz isto, a kamol da ti kakva buka smeta. Al haj ti to objasni gomili ljudi koji ne znaju jesu li pošli il su došli.
Sedmo, niko od onih koji protestuju nemaju viziju svoje pobjede. Svi isto ko da tamo idu s ciljem da ne ostvare svoje ciljeve. Da ne spominjem što svi protestuju srcem, a niko glavom. Nisam ja protiv srca, al de malo uključite mozak. Protesti imaju nekoliko mogućih ishoda. Oni dođu s parolom dole vlada. Recimo da dođe ta vlada i kaže evo, predajemo se, dajemo ostavke neopozive. Šta onda? Zjapi parlament prazan. Da se raspišu izbori? Neki dan bili izbori.
Te bi ljude eventualno zamjenili drugi ljudi iz istih partija, sa istim naređenjima. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Ili da ne dođe niko i sve propadne. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Jedino pozitivan ishod bi bio da ih se natjera da rade svoj posao i to u interesu naroda, a ne svojih ličnih interesa. Zašto bi oni prekinuli to što su do sad radili, ako već dvadeset godina aktivno rade na zaglupljivanju naroda. Zato što je došla šaka ljudi i rekla haj majketi nemoj više, haj eto neću. Može, al u pojedinim djelovima mog seksi muškog tijela. Ali ako bi se nekom razbila glava, pa taj živio u razmišljanju da će mu sigurnost biti ugrožena jer i on drugima ugrožava sigurnost, možda bi se i promjenio. Ali nemoj ti da neko razmišlja pragmatično. Iako nisam za nasilno rješavanje problema, stanje u kojem se trenutno nalazimo se i ne može drugačije riješiti.
Kod nas se pak nafurali na ove arapske proteste koji imaju kud i kamo više smisla. Brate neki kralj i neka dinastija vladaju 500 godina. Ljudi se bune, hoće novi sistem, dobiju novi sistem. Mi smo ispucali svaki mogući sistem, od kraljevina, socijalističkih uređenja do vrhunca ljudskog političkog organizovanja demokratije. Barem tako mediji kažu i Zapad. I sad se on pobuni protiv onog na vlasti, de malo nek neko i drugi vlada. Kod nas bolan ima 150 partija, svi voljom naroda došli na vladajuće pozicije. I štaš ti tu. Jedino da protestujemo i da tražimo da se uvede jednopartijski sistem. Il možda kakva kraljevina.
Ti prvi protesti su bili donekle i smisleni, mala dobila broj i to je to. Nakon toga su se protestanti treba iskupiti i otići. Ipak, to se nije desilo. Počela su neka mini okupljanja s kojim se nije ništa postiglo. A i neće se ništa postići jer koga briga što oni protestuju tamo. Možda matere njihove. I šta su sad postigli? Osim što su isforsirali te proteste, ništa. Ovi neće da dolaze na sjednice, nema žive duše u parlamentu, nikom ništa. Mjesto da su fino otišli pred prostorije vladajućih stranaka pa njima ne dali da izađu. Jok, ono protestuje pred parlamentom u kojem nema žive duše. Gdjes bio nigdje, štas radio ništa. Nema interakcije, nema postignuća.
Pa su onda opet organizovani masovni protesti gdje je došao pristojan broj ljudi. Tamo sam primjetio nekoliko stvari. Iako opet nema službene organizacije protesta, hodaju neki tipovi koji su kao redari sa nekim toki vokijima. Za jedna spontana okupljanja, malo ga je to previše. Ja nešto imam osjećaj da je to sve politički izrežirano, samo što će se tek nekad kasnije skontati ko je bio režiser svega toga. Kao što je onomad bilo s onim pokretom Dosta, pa se ispostavilo da su bili vladina stranka anderkaver. Pa onda vidim jednog bilmeza koji maše zastavom RBiH. On nešta slaže face, priča neke priče, nešta se glupira. Normalno, neće on da ukine zastavu. Kaže kome smeta, nek ide dva kilometra preko Drine. A mene takvi nerviraju najviše. Najbitnije da on nešto svoje što je zacrto uradi, nema veze što to nešto više donosi štete nego koristi. Ja bih takve tuko bez imalo grižnje savjesti. I sad mu neko priđe i kaže de nemoj, nema niko ništa protiv, ali moglo bi se to pogrešno protumačiti. Ko što i hoće, PTPC će pustiti prilog kako se okupljaju protiv PC u Sarajevu, jadni Srbi ugroženi. Još ona političarka iz PC neki dan reče da je protest antifašistički, znači protiv Srba, i da ga treba zabraniti. Niko nije normalan. Inače, čitava atmosfera je bila više ko kakav koncert il festival nego protest. Muzika svira, raja cupka, more se pjeni...
I šta oni tim pokušavaju postići, niko ne zna.
Osim što sam bio nako pasivno u svemu tome, više da podržim neke meni znane osobe koje su u svemu tome, dva dana sam bio i aktivno uključen u organizaciju protesta, doduše nešto drugačije prirode od ovih gore. Malo je reć da sam bio na svim portalima, vijestima i novinama, od Aldžazire do naslovnice Oslobođenja. Jedino me nema u Avazu.
I normalno, komplet me familija vidjela, koja je mahom raštrkana po svijetu. Majka me prepoznala na televiziji jer je čula kako se derinjam tamo (prepoznala moj baršunasti glas), a tetka mi rekla da imam frizuru ko Kim Jong Il...
уторак, 11. јун 2013.
o ponedjeljku...
Čitav vikend je nagovještavo da će ponedjeljak bit da-te-Bog-sačuva dan. Ipak, ispostavio se kao prilično zabavan.
Ponedjeljak, a ja iz kafane dolazim kući u 4 ujutru...
Ponedjeljak, a ja iz kafane dolazim kući u 4 ujutru...
среда, 5. јун 2013.
понедељак, 3. јун 2013.
субота, 1. јун 2013.
o danas...
Sjedim i smijem se samom sebi. Ja sam genije. Ponekad...
Danas je dan, za koji sam se podosta dvoumio dal da ga odživim ili ne, prošao iznenađujuće dobro. Planina, šetnja, šuma, roštilj. A kad kažem roštilj ponajmanje mislim na ćevape. Zapravo ponajviše mislim na nake riblje štapiće, lignje, piletinu, ćuretinu, domaće supe od gljiva i palačinke. Da, s nutelom.
A vrhunac večeri moja tragična priča kako sam išao na folklor, svirao kastanjete i imao svoju plesnu grupu koja je plesala flamenko, s kojom sam proputovo čitavu Evropu, a u planu bila tura za Južnu Ameriku, dok mi četvorica sa folklora nisu iz zavisti uvrnula ruku i nakon čega nikad više nisam zasvirao i okanio se umjetničke karijere...
Danas je dan, za koji sam se podosta dvoumio dal da ga odživim ili ne, prošao iznenađujuće dobro. Planina, šetnja, šuma, roštilj. A kad kažem roštilj ponajmanje mislim na ćevape. Zapravo ponajviše mislim na nake riblje štapiće, lignje, piletinu, ćuretinu, domaće supe od gljiva i palačinke. Da, s nutelom.
A vrhunac večeri moja tragična priča kako sam išao na folklor, svirao kastanjete i imao svoju plesnu grupu koja je plesala flamenko, s kojom sam proputovo čitavu Evropu, a u planu bila tura za Južnu Ameriku, dok mi četvorica sa folklora nisu iz zavisti uvrnula ruku i nakon čega nikad više nisam zasvirao i okanio se umjetničke karijere...
Пријавите се на:
Постови (Atom)