o Hobitu... + anegdota (skroz na kraju)

Ošo ja neku noć gledat Hobita. Majko koji je to fejl potez bio. Jedino me nako tješi što nisam ja odgovoran za to. Pozvan sam, nagovoren sam.

Znao sam ja da će ono bit avantura, al nolka, to nisam znao. Počela je tako što smo odlučili gledat 3de. Ako ima nešto glupo što je jedan čovjek drugom čovjeku smislio da mu napakosti, onda su to 3de filmovi. I mada sam ja davno reko da neću to nikad više gledat pa makar filma ne odgledo u kinu, nisam htio da zanovijetam. Kontam, ajde de, možda i ne bude toliko loše.
Sama karta za 3de je skuplja. Niko ne zna po kojem osnovu. Umjesto da normalno gledaš film, moraš gledati film sa naočalama. Koje ti, osim što smetaju, usput potamne sliku. Ja ne znam jel ikad ijedan od onih koji puštaju filmove zapravo i pogledao taj film koji pušta i koji se treba gledati sa naočalama. Slika je tamnija i to znatno. Što je u filmu kao što je Hobit neprihvatljivo. Ko da čitav film pada kiša ili hoće pasti kiša jer se pravo smračilo i tmurno je vrijeme. Vako sam ja par puta skino one naočale da bih se iznenadio jer i nije sve tako crno. Bilo je i par sunčanih scena. Kad skinem naočale jel. Isto ko da blejim u onaj stari monitor onomad kad sam krišom ostajo do nekih doba budan, pa ukinem one svjetlosti da roditelje ne probudi svjetlost monitora.

Kokice su bile dobre. Dugo su i trajale. A posebno je zanimljivo kad je nako scena neka tišina, i onda se čuje kako ja meljem one kokice. Dalje ide o filmu, pa ko hoće da gleda al traži izgovor da ne gleda, nek čita i dalje. Ko samo hoće da gleda, more komotno prestat ovdje. Barem do onog dijela sa anegdotom.



E sad o filmu. Film je nako. Ne mogu reći da je bezze, al ne mogu reći ni da je dobar. Mada ga Gospodar prstenova mete nadugo i naširoko. Jeste, znam da sam ja gledao Prstenove kad sam bio mlađi, ali to ne znači da se moja želja za naučnom fantastikom i fantazijom promjenila (čitaj umanjila). Čak naprotiv, prilično je volim. Al brate imam i ja standarde u životu, pa i kad su vakvi filmovi u pitanju.

Ja bih najradije reko da je film odron, al to ne bi bilo pošteno i iskreno. Prvenstveno zbog muzike. Muzika rastura. Uzeli su me na onoj sceni kad počme onaj lik da pjevuši onu pjesmu. Uglavnom, muzika je čista desetka. Scenografija je prati u korak. Što jes jes. Doduše meni je to bilo nako u nekom mračnom izdanju zbog naočala, al to je do mene jel. Onda mi se još plaho dopalo što nema onog američkog naglaska. Pravo je iznenađenje kad gledaš američki film, a nema onih američkih zaebancija. A ponajviše mi se svidjelo što nema psovanja i golotinje. U ovom vremenu kad svi živi imaju internet i golotinje kolko hoš, oni još malo stave u film. Mislim, niko nije došo gledat Betmena da vidi kako Ra's al Ghul prca nu Melisande dok pokušava napravit Taliju. Oni to ipak nastoje ubaciti. Prevod je isto bio vrhunski. Još kad vidjeh ono bagra, pošteno me nasmijalo. I eto, to bi bilo to što se tiče onog što se meni svidjelo.

Likovi su mi nako, meh. Nitam nivam. U Prstenovima su daleko razrađeniji likovi. Vamo su svi isti. Mada eto, izvlači ih ona priča i akcent. A i što su patuljci.

A što se tiče onog što mi se ne sviđa, e to je priča za sebe. I to bukvalno. Priča je žešći odron. Prepuna nelogičnosti i gluposti, da je to za nepovjerovat. Još su u to sve ubacili onaj američki humor od kojeg meni hoće nešta bit. Pojedine scene su ubitačne.

Film nije ni počeo, već su počeli da seru. Idu patuljci, nekad moćni i bogati, protjerani i raštrkani po svijetu. I to još kroz pustinju. Faraon ih ipak nije ganjao, ostao je da čuva zlato. Prokletnik jedan!
Ali hajde de, pripisat ćemo to slučajnosti (koja inače ne postoji, al eto).

Pa nešta ono nešta oni dolaze svi na sastanak. Pregršt o-moj-Bože-al-niste-smiješni scena. Pravi onaj američki humor koji ne da nije smiješan, nego je gadan. Glup. I to nije glup ala glup gluplji, nego je samo glup. I haj što je glup, nego što se još raja smije na te glupe scene koje kao trebaju biti smiješne, a eto nisu smiješne.

Za početak su ga ubiberili sa Sarumanom. Mislim, Saruman na čelu tamo nekog vehabijskog vijeća, najpametniji od svih, najduža brada, najjači čarobnjak svih vremena, ali je prikazan ko neki glupan kojeg niko ne benda ni 2%. Najboljem liku su posvetili 3 minute. I to prekoneke stvari. To im ne mogu oprostiti. Mada, kad skontam, nije puno bolje prošao ni u Prstenovima. A svaka scena sa njim je malojereć legendarna. I baš dok gledam ovu scenu dole kontam kakvu samo Saruman ima izolaciju, dolje 10000 bučnih orkova, prozori otvoreni, a ništa se ne čuje gore dok ne dođe do balkona.

Ide dalje priča i prvi zaplet. Svaki idući koji je došao me naveo da čovjek poželi da ne dođe do raspleta, jer je svaki odroničan. Haj što nije za mene, ipak je to dječiji film, al jel prolaze one gluposti i kod djece? Ono, trebaju ih pojesti trolovi koji drže političke govore prije nego što pređu na sam čin hranjenja. I nešta i nešta i ovaj prepolovi kamen. I etooo. To je to.
Kasnije scena oni negdje upali u Kreku, u sred zemlje gdje ni Žil Vernova mašta nije dosegla, živi 100000 goblina. I normalno naše junake zarobe sem ovog jednog. Haj i to. I razoružaju ih. Haj i to. I mjesto da to završe po kratkom postupku, jok, i kralj goblina drži nekakve pseudoduhovite političke govore. Mislim, nije da žive u nekakvom demokratskom sistemu pa da je bitno šta kaže jer ga eto možda neće izabrati na izborima. I haj sve to, nego je to bolan čitav nekakav podzemni grad. I usred tog grada se pojavi Gandalf kojeg niko živ do tog trena nije primjetio. I nikom nije sumnjivo što u tom goblingradu hoda starac u sivom. Niko se nije sjetio da pokrene uzbunu, niko se nije sjetio da mu traži ličnu kartu, da ga pretrese, da ga pita đe će. A da ne spominjem što je prilazak kralju ono ko kod nas. Dođeš i došetaš do kralja. Pa da je to tako bilo bi jedno 16000 puta više dinastija. Al haj, recimo da je on čarobnjak i da ih je sve smlatio bez da oni to i znaju. Pojavi se on i kaže borite se! I odjednom su svi skontali da se ipak trebaju boriti. I odjednom imaju snage i da se oslobode i da ih mlatu. Kamooon. Da ne spominjem da svi znaju put kuda treba ić i kuda se kretat. Haj prepišimo i to obilnom Gandalfovom znanju.
Posljednja napeta scena došli naki orkovi i satjerali ih na vrh nake litice odakle imaš na izbor samo borbu il da propanu u hendek. A oni zaebu sve nas i pobjegnu na drvo. I najveći čarobnjak svih vremena dođe na ideju da ove orkove gađa zapaljenim šišarkama. I uspije mu. I to se vatre prepadnu orkovi koji su nastali iz vatre Mordora. I ti kontaš 3 sata gledanja filma su ti usrali sa vatrenim šišarkama. Priča se da su tu scenu snimali ljetos u Hercegovini i da je za sve požare dole zapravo kriv Gandalf koji se smijao scenama jer su glupe, pa su iste morali ponavljat i ponavljat...

I onda kontaš može li biti gore od zapaljenih šišarki, a Petar Džekson govori može može dok u kadar ulijeću goleme mutirane ptičurine. Ptičurine su srećom na strani ovih naših vehabija i napadaju negativce. Ti černobilski orlovi gonjaju te orkove i bacaju ih u tu dole strmopizdinu gdje ih čeka drugi svijet. I tako oni pobacaju skoro sve te što su ih progonili osim ovog glavnog koji je zapravo i glavni inicijator te hajke. I umjesto da ti orlovi roknu njega, a kojeg i nije bilo pretjerano teško spaziti u gomilu jer je albino, oni bacaju one pijune oko njega. Zašto bi sasjekli problem u korijenu kad to ima smisla. I kad kontaš jel više kraj silovanja logike, redaljka se nastavlja. Ne samo da su ih ptičurine spasile, nego su im odlučile i pomoći. Svi su oni zajahali te ptice i te ptice su ih vozile do nakve stijene odakle se vidi planina gdje moraju ići. Niko živ ne zna zašto ih ptice nisu vozile od početka ili zašto ih ptice nisu vozile do te planine. Ili zašto su ih uopšte ostavili na vrhu neke stijene s koje moraju sići i izgubiti vremena, energije, zaliha hrane i vode. A može se neko okliznuti i pasti. I slomit nogu recimo.

I kad kontaš da je to to, opet Petar Džekson govori da nije dok onaj glavni patuljak napada Frodu (znam da nije Frodo) i govori mu da je niškorist, zgubidan, lopov, seoska varalica i šta sve ne. I nikom to nije čudno i niko mu ne kaže haj ne seri više. Niko ni ne koluta očima. A onda kaže da se šalio i sad je to kao smiješno. Vrhunac američkog humora.

Ali to nije sve, ako pozovete odmah dobijete i ubitačno glup kraj gdje nekakva ptica uzme lupat u planinu, a unutra sve odzvanja. Ja bio u onoj Bijambarskoj pećini i nisam čuo šta oni pričaju koji su 4 metra ispred mene, ali kad nekakva ptica lupa orahom u planinu, to čitava planina odzvanja. I još usput probudi židovskog zmaja koji se unutra kupa u zlatu.

E sad anegdota. Došla u mene mi ova famelija od svakud, i tako oni meni znaju kupit po koju krpicu il pošalju po nekom ko dolazi. I sjeti se mene ova rodica, ljubi je rođo, i kupila mi džemper. A ja već imam isti takav džemper, ista šara, išta boja, ista veličina, isti fol, isto sve. Samo je ovaj mrvicu deblji.

o dobrom filmu i nekim random glupostima...

U onim trenucima kad vam je dosadno, ne znate šta biste radili, e pa sjetite se mene i ovog posta. Zato što vam ja u ovom postu preporučujem da pogledate film La cara oculta. The Hidden Face je prevod na engleski, mada sam ja isti našao na torentu pod ovim španski imenom. Isto vam tako preporučujem da ne gledate trejlere po jutubu ili da gledate sadržaj filma, tako je puno zanimljivije. Žanr je triler.

A sad i link ako ima pametnjakovića među vama koji neće da me poslušaju glede gorespomenutih savjeta.




A kome je mrsko to gledat, može uvijek pogledat ovaj video dole. Ja sam skonto da malo šta može podići raspoloženje kao ovi videovi gdje se ljudi lome i padaju i tako to. A najbolje od svega su ovi što padaju na usta. Uvijek se pitam imaju li oni onaj refleks da nekako rukama probaju ublažiti pad. A ono jok, svaki put pravo na usta. Kontam, šta bi bilo da su ljudi malo hafifniji. Sigurno nas ne bi bilo 7 milijardi...






A onda, ako je nekom i ovo mrsko, evo mu kratki strip.

A ako mu je i to mrsko pogledat, onda mu evo komentari ispod.

o ...

A preko vikenda Hari Poter maraton. 8 komada. Bujrum...

o američkom filmu...

Ako sam nešto naučio iz istih to je da sve što kažeš ili uradiš biće ili može biti upotrijebljeno protiv tebe.

o filmu...

Sjedim na balkonu i pišem post. Malo šmeknem u daljinu. I nemam Bogznašta vidjet. Ptice lete nisko, odoše na istok. Šišmiši, pak, letaju tamo amo. Reko bi čovjek ne znaju kud će sa sebe...
Mjesec je crvenkast. Iz moje perspektive, ovdje gdje ja sjedim, izgleda ko da viri iz jednog dimnjaka. I polako izlazi. Pun (sebe). Ode i on neđe...
Reko bi čvojek sad će kakav smiješan ili kakav pametan post ili neki post samohvale. Pa i neće baš. Malo da promjenim i ja.



Ja volim domaće filmove. Ni srbijanski nisu loši. Hrvatski su zato odron. Ne znam ko uopšte finansira one filmove.
 Ima puno neke simbolike, ako hoćeš da je ima. Ako nećeš, nema je. Svakom po volji. Šteta samo što se ne snimaju češće. A gluma vrhunska. Zapitaš se nekad i jel gluma uopšte.
Možda sam i ja trebao ganjat put glume. Uvijek su mi govorili da dobro glumim, što ja i ne osporavam. Jedino što su zanemarili jest da sam ja uvijek glumio za sebe, a ne za druge...


Da me neko pita koji mi je najbolji, teško da bih mu odgovorio. Svaki ima neki dobar, sebi svojstven, razlog da ga pogledaš. Mada ima par scena nako, koje se, meni jel, prilično ističu.

Ova je recimo jedna od njih. Ovo je jedna od onih scena koje te naježe svaki put kad ih gledaš...

Ova je meščini još bolja. Što neko reče, da je ovo američki film, dobili bi oskara. Uvijek sam simpatiso ovo Bogdana, a poslije ovog filma pogotovo.

Ova scena mi je isto vrhunska.

Dodo bih ja tu još ponešta. Recimo ona scena pred kraj filma Gori vatra, kad počne ona muzika. Ta mi je scena vrhunska. Ali je nema nigdje taj isječak.

o gorem...

I taman kad kontam da ne može gore od ovog sranja sa naočalama pogledam Hengover (brat od Pulovera), koji slovi za vrhunac komedije u zadnje vrijeme, i skontam da ipak može. Gore. Film ne da nije smiješan, nego je poglup. Osim onog dijela sa Kinezom, koji je, eto, bio na momente smiješan.

o novom betmenu...

Ošo ja danas, po najvećem zvizdanu, gleat betmena novog.

Karta je za promjenu bila jeftina.
Elem, sjednem ja u onu stolicu, a ova mi žena, što je s menom bila, otišla da popravi šminku (kofole). I sad ja sjedim jel, čekam da počne ono kad skontam da imam naku dvojicu sa moje desne strane.
I utom poče njihova priča. A ja šta ću, bio primoran to slušat sve jel. Jer su pričali poprilično glasno ili sam ja sjedio dovoljno blizu il šta već. Elem, bio ovaj jedan, zvaćemo ga Debeli, na moru. I sad priča ovom drugom, zvaćemo ga Smrdo, o tim svojim putešestevijama. Bili oni kod nakog lika u Orebiću. Jarane kako su se napili prvi dan. Kupili oni nekog alkohola i ono se baš ubili. Bili pjani ko guzice. I onda su drugi dan isto tako kupili alkohola i ono totalno se ubili. Pa su treći dan kupili neke cuge i napili se ko majke. Četvrti dan su se za promjenu malo napili, a peti dan su, da odmore od svega, malo cugali. I onda su se napili. Meni došlo da pitam jarane, jes se ti sunčo ikako na tom moru, jer ašćare vidim da nisi plivo. Ali onda kontama i govorim sebi, ti jarane postiš, tebe ne zanimaju ovakve stvari. Zanimaj se nečim svojim. I ja počnem zvjerlat po onoj sali. Da mi je da imam one neke pločice ili nešta da brojim. Nije bilo ništa.

Utom je Debeli pričo Smrdi kako su kod nekog jarana pili konjak ili štok star 30 godina. Eto dida od tog nekog Luke ili Marka ili kako se već zvao nakav lik, e pa oni su nako najstarija porodica tamo i imaju podrum pun vina. I oni maznuli jednu flašu, al su prije nego što su je slistili pogledali na iibeju kolko je para. I košta oko 160 evra. Kontam onda, vidi ti njima života i zanimacije. Uspjeh mu u životu što je popio piće od 300 marona. I to ga još ukro. I sad ga pita ovaj Smrdo kakvo je to piće. Kaže mu ovaj, ma i nije čemu. Kaže ko ono kad ti stave obloge, pa tako nekako onaj miris...

Ja u sebi kontam đe ova otišla u taj tojlet više, da nije otišla do kuće. 5 minuta se razdužilo u 5 sati...

Pa onda kontam da ja nisam šta zajebo danas pa me ovo Bog kažnjava da moram slušat najgluplju moguću priču na svijetu - koliko je ko i gdje i s kim pio nekog alkohola. To mi je ono vrhunac glupe priče. Skrenu on priču kako je njemu ipak vino bolje i kako je kupio vina nekog i, nećete nikad pogodit, napio se. Ja nisam mogo vjerovat, poslije svega, da taj čovjek pije uopšte. I kako je neki dan pio s rajom. A joj, belaj bio čitav. Ima on tu curu N., koja je ono prema njegovim riječima, nema veće muslimanke od nje, posti za razmazan i to. Sva ozbiljna. Al ne posti sad jer je dobila, pa ne može. Elem, ona je od njega tražila da on ne pije za razmazan i on šta će, reko da neće. I zamisli, on slago, i zamisli još više, ona mu povjerovala. Elem, pio on s nekom rajom (što je mene po ko zna koji put iznenadilo) i sad ga taj neki jaran snimo. Snimo on njih kako oni eksiraju štok neki. I ovaj mu reko nemoj stavljat na fejsbuk jer je N. njegov fan i sve prati šta se dešava u vezi njega. I on reko ma ništa se vi ne sekirajte. I ovaj došo sebi, pa došo na fejsbuk kad ima šta i vidjet. On na fejsbuku kako pije, i još obilježen i datum i sve. Pa taj mu je jaran stvarno đubre. Ono, nije moje da se miješam, ali kako mu je to mogo uradit. I tu je N. popizdla, ono totalno. Napala ga i kako i šta i reko je i bla bla, ali eto, Debeli je bio snalažljiv - govori on Smrdi - i onda je on njoj nešto muljo i lago i petljo i elem povjeruje ona. A zamalo ga ostavila bila, govori on Smrdi. A onda se smije, kobiva neki dan on kupio litar bijelog vina i još nake cuge i zvao onu naku I. i E. i još nekog i ono su se napili totalno. Pa dodaje da je još stavio na fejsbuk pjesmu neku bijelo vino, a ona nije skontala. E jesi glupa N. Debeli ti tako iza leđa radi, a ti ne kontaš. Smrdo ga je utješio da ipak nije bilo tako očito.

Nešta su oni još drobili, a ja vamo prevrćem misli po glavi. Prvo kako može konj da pije tolko. Onda kontam jesam li ja udure, zanimam se nekim svojim apstraktnim idejama i razmišljanjima, ovaj ode napije se i njemu super. Ja se još i nerviram od ovog svog i vamo razbijam glavu. Evo vidi, ja pišem o nakom liku koji se napija i opija, kontam što je to tako, jel moguće da neko sebi sroza život i svede ga na opijanje, odakle mu pare za sve to, a on garant neđe pijan sjedi, pjeva ili spava. Boli njega koljeno što šuška lišće. A da ne spominjem tu N. i za šta joj oči služe osim šminkanja i da začepe glavu. Jaranice moja pa jel ti ne vidiš koji je krmak pored tebe i šta ti kao vrla muslimanka kojeg ku... ma koje 3,14čke materine radiš s takvim krmkom. I onda će ona, nakon jedno 38 takvih epizoda skontat da ipak tako ne idu stvari i naće nekog normalnog tipa (vako ko što sam ja [samo što sam ja još i lijep i zgodan i pametan i duhovit i imam para i auto i imam veliki... stan]) i ubiće ga u pojam nekakvim lošim iskustvima iz prošle veze. Pa se čoek zapita šta uopšte ljudi rade u tim vezama kad pojma nemaju s kakvim su partnerom u vezi. Pa kontam, hoće li se ikad ova vratit iz tojleta ili je upala u onu šolju i pokušavaju je izvuć dok ja vamo čekam. I sva sreća pojavi se ona. I poče film.

Dobar, nije loš. Ona Ketvomen ista Joca u narodu poznatija kao Maj Perfekt Čunge Lounge. Svaka scena gdje ima neka marisana i da ima neko oružje ne valja. A ima ih... Mislim, ma koliko to film bio, ja hoću da vidim malo logike u njima. Pa ako neko ima kalašnjikov, a ne puca sa njim, nego se mlati onim kundakom, onda se ja zapitam zašto. Mislim, što nema paliju onda neku. A da ne spominjem legendarnu scenu gdje su se sukobili milicija naoružana pištoljima i hrpa organizovanih kriminalaca naoružanih automatskim puškama. I mjesto da se popucaju kako to i dolikuje, da preživi rijetki srećković koji je eto u času pucnjave skonto da pobjegne i sakrije se u kamion što prodaje sladoled, ne, oni su odlučili da se nakom par ispaljenjih metaka počnu šaketat. Makljaju se oni tamo naveliko, a ja kontam tolike godine ulaganja u razvoj oružja koji omogućava i najvećem slabiću da najobičnijim pokretom prsta trajno ili privremeno onesposobi i najvećeg krkana kojeg je majka uzgojila. I to ne jednog, nego više njih. Ali neee, hajmo se mi šaketat, jer eto Nolanu je takav ćejf. Možda mi i ne čitaš blog Nolane, ali jedi govna.
Bilo je i par smiješnih scena.

Bilo je i scena gdje matera počela objašnjavat djetetu osnove medicine jer mali ne konta scenu na filmu. I sad ti on nešta zapitkuje, a ona nešta njemu objašnjava. Mislim, jaranice, pa nije reklama koka kole pa da je svima simpatična vaša priča u kinu jer ste vi eto sretna (i iritantantnoglupa) porodica koja pije koka kolu i sve im je oprošteno. Došlo mi da čuknem i nju i ono dijete, da udunu više. Sreća pa mi je ova žena dobacivala ooo šat ap više i slično, pa su valjda skontali. Da ne pričam što je nekom iz te vesele porodice dodijo film pa je uzeo svjetlit baterijom i to vako prema meni. Došlo mi da ga izudaram onim slamnatim šeširom. I prošlo me. Osim njih, bio je i još neki momak. Momak je trebao da sjedi sa lijeve strane ove moje pratilje međutim ostavio je jedno mjesto prazno. Sigurno smo i mi njemu smrdili. A meni su pogotovo smrdili ova dvojica, Debeli i Smrdo. Gledam ja onaj film, neka scena napeta, kad samo nešta zasmrdi. Isto one 3D projekcije, samo je ovo 4D. Četvrta dimenzija filma - smrad gledalaca. I bio je još neki par kojem je čini mi se ova vesela koka kola porodica sjela na mjesto. Pa nešta zagleda one redove i one stolice, pa mu ništa nije jasno. Meni još manje.

I konačno film završio, ja pošo lagano kući. I tamo neđe pred kraj puta sretnem ovu jednu jaranicu iz škole. Zove se isto N. Kontam, da ti ja nisam sad gledo film s momkom. Još ona nešta jede, govori kobiva trebala bi postit. Htjedoh je upitat jes to dobila, pa ne postiš. Ono da otklonim sumnje. Al đe ću to, još ona nako fina, vazda neka pozitiva i šta ja znam. Jesam ja vako bezobrazan nekad, al tolko nisam. I eto. Nema više. Kraj posta.

o filmu...

Panov labirint. Vrhunski film sa vrhunskom muzikom. Ko da su ga pravili po mom ćejfu. Imaju ovi Meksikanci, osim onih blesavih i blentavih serija, i pokoji dobar film za ponudit...

o dobrim glumcima...

Ovaj Robert Dauni Đunijor je stvarno dobar glumac. Nije da je sad jedan od najboljih, al je meni svakako jedan od dražih. Gledo sam ovo sinoć i smijo se sam sa sobom...