o mravima...

Ja volim mrave jer su nako vrijedne i radišne životinje.

Al me pravo nerviraju u zadnje vrijeme. Ne znam ni ja kojim čudom, al neki im je merak hodati po meni. I onda ja ne znam jel meni to od nervoze il mi je od stresa il nešto stvarno hoda po meni. Pa se onda petljaju po onim dlakavima nogama. A ovog jednog sam zaustavio na predgrađu gaća u koje se zaputio.
I haj sve to, nego što sam ja neki dan uganjo neki rafaelo i kofol pojest ću ja to. A kako je bilo nekih čokolada od prije i nekog slatka, ja nikako to da stamanim. Haman i da sam zaboravio sve do danas. Sjedim i čujem nešto šuška. Kontam da nije ovaj kabl od laptopa, ukipim se, opet šuška. Kad ja pogledam, ono mravi šuškaju onaj omot rafaela. Iskupilo ih se ko u priči i pokušavaju ono otvorit. Ili se barem isprva mislio da pokušavaju otvorit dok nisam ugledo jednog mrava s unutrašnje strane kako se valja u onom kokosu. Gleda on mene, gledam ja njega. I na kraju ih sve išćeram na balkon!