o bolesti...

Pošto imam temperaturu već četvrti dan, a bezuspješno se pokušavam preznojit (što mi obično pomaže), tutno sam ovaj ispušni ventil od laptopa pod jorgan. Ima jedno 60 stepeni pod jorganom mi. Još 20, i eto saune.

o svemu pomalo...

Evo moje bolesno stanje još malo ulazi u svoj sedmi dan. Da ne povjeruješ.

I to nije sve. Neko me izbriso iz favorita. Zašto ja na mail ne mogu dobivat obavijesti kad me neko doda u favorite, a mogu dobivat milion nekih drugih stvari koje me i ne zanimaju?

Haj priznaj ko si, neću ti ništa.

Mater je stavila onaj aparatić na zube. Pravo je smiješno jer frflja dok priča. Ja se namjerno pravim da je ništa ne razumijem i tražim da priča razgovjetnije. Bilo kakve rasprave, da ne kažem svađe, su u najmanju ruku postale smiješne. Čak i poželjne...

o boleštinama... 2

Dijagnoza: Hercegovina. Sad da je Jovana tu, ko što nije, ona bi vam objasnila značenje toga. Pošto nje nema ni da obiđe svog najdražeg blogera, a kamoli da pita kako je, ja ću vam objasniti. Dijagnoza Hercegovina znači da gorim ko nisko rastinje.

I haj što Jovane nema, Jovana je to. Nego što ovih pojedinih blogerki nema ni da pitaju kako sam. Sad kad treba da pitaju jel, nigdje ih. Pa sram vas i istid bilo. Kuće vam duša. Dođete samo kad vam nešta treba. Isto ko da imate stohiljada blogera ovdje, pa šta fali ako je jedan bolestan. Ima ko da ga zamjeni. Neka neka, faliću vam ja sa svojim seksističkim i šovinističkim komentarima. I još mnogo čim.

Recimo ako bacite pogled na blog od Misti (mrsko mi sad linkat), vidjet ćete nekakvu šuplju priču kako bi ona slala razglednice sa željama za brzo ozdravljenje. Ja evo bolestan nepunih 12 sati, pa niđe razglednice. I to sve zahvaljujući njoj. Da nisam tolko empatičan ne bih se ja nikad osjećo bolesnim. Bolan poštar dobio otkaz koliko ona šalje razglednica. Da ne spominjem ostale...

Jedinu mi utjehu daje Betmen. Kad no pođem da se vučem i tromboljim po krevetu ja se sjetim ove scene i namah živnem.

Upravo sam išćero nakog komarca koji se spremio da me ujede. Mogo je naletit na kraj života. Eto ja sam ga produžio.

A sad odoh da ozdravim.

o boleštinama...

Kad sranje dolazi u životu, ono nikad ne dolazi samo. Ako ćete nešto naučit u životu na ovom blogu, nek vam ovo bude to nešto.
Sranje uvijek sa sobom povede neke raje, iako je to krajnije nekulturno dolazit nepozvan i nenajavljen. I onda ti svi nasade na kosti, pa dok ne crkneš. I ustvari tako čitav život dok jednom ne popustiš i ne kažeš haj eto više, da vidim šta će bit ako malo popustim. Obično tako ljudi i umiru.

Meni je takvih situacija trenutno u životu malo previše. Daleko od toga da ću umrijeti, neću što sam ters, neću iz inata, eto šta je. Ali ipak je malo previše. Kad se gleda nako ukupno, pa i nije to tako strašno. Ljudski život bi bio u najmanju ruku dosadan i jednoličan kad bi sve išlo po loju. Ali kad se sve iskupi u 10-15  dana, hoće ti nešta bit.

Evo, meni je bilo. Jutros sam se probudio i osjetim da mi je natečeno grlo. Nema veze što se ja nisam izlagao ničem hladnom, što nisam pio hladne vode, jeo hladne lubenice ili lizao hladan sladoled. Mene grlo boli. A haj i to, ionako ne pričam ni s kim, nego što mi još i nos poče šmrkutat. A imam osjećaj da će se do kraja dana i temperatura pojavit na partiju. Prešlo mi od Misti.
Valjda došlo i to na red. Ko ono kad jedemo prženi kiseli kupus za ručak kojeg niko živ u kući (ni široj okolini iste) ne voli i od kojeg nam je svima muka. A kad pitaš što jedemo uopšte nešto što niko ne voli, kaže mati pa došlo na red.

Naravno, to nije sve. Sve se to javlja u periodu kad se izdešava još 5 nekih drugih stvari koje ti ni najmanje trebaju baš eto sad.
I ne, to nije sve. Ako nazovete sad i poručite sranje, dobijete još 2 potpuno besplatno. To što bih ja sad mogao biti bolestan bi se dobro odrazilo, a već jeste djelimično, na 10 nekih drugih stvari, a tih 10 na 10 idućih i tako to eksponencijalno raste.

Mislim, nikad nije ovim bajama palo napamet da me posjete preko ljeta. Znaš ono, vruće, ovo ono, hajmo mi njega malo razbolit, lakše će mu bit. A i ramazan je, taman ga oslobodimo posta na 7 dana. Još bi on isfoliro 3 dana da je bolestan, i eto 10 dana neposta. Neee, to čeka da prođe sve i jedna povoljna prilika kad bih ja mogo bit bolestan, pa kad mi najmanje odgovara da tad udari. Nije da ja sad prizivam da budem bolestan, al eto, kad već moram bit nek makar bude kad je meni ćejf. A ne uvijek kontra mene. Dođe mi da ime promjenim u Split, ništa kontra Splita.

A ne daj Bože spomenut u kući da si bolestan. Bolje umrijet nego spomenut to, mislim blaže bi posljedice bile. Ono ti pod temperaturom, ono ti zvoca što si se razbolio i prehladio jer ti moraš uvijek bit zdrav. I još kad mi mater počne s pričom jesam ti ja rekla da obučeš čarape kad su bile one tropske vrućine prije dva mjeseca i vanredno stanje u državi kad je bilo 40+ stepeni, a ti nisi slušo.  E zato si sad i bolestan i boli te grlo. Ja kad take priče čujem, hoće mi nešta bit (dodatno). Ko ono kad sam bio mali, padnem vani, razbijem se i odem kući. Kući prvo dobijem batina što sam pao, onda dobijem batina što sam plakao (kasnije sam skonto da ne treba plakat kad padneš [rajz Betmen]), onda dobijem batina što sam se isprljo i plus dobijem batina ako sam šta podero od odjeće (bez obzira što ću ja tu istu odjeću prerast za pola godine). I još pride dobijem batina jer njih sekiram.


Nego imal ko kakav pametan savjet kako da se ja kutarišem ove bolešćine? Jovana, na tebe je red.
Sretnem baš danas ovu jednu konu, radi ovdje u domu zdravlja, medicinska sestra il šta već. Eto ko da je znala da sam bolestan. Kaže da jedem med i orasi, pa da dođem na kontrolu. Valjda to pomaže. Ako ima još kakijeh savjeta, slušam ja...