o kiši

Joj jesam danas pokiso momački. Do gaća haman. Al ne žalim se...

Počuj vu djecu što pjevaju, jesu dobri. :D

o...

Danas me put nanese u jednu elitnu* sarajevsku gimnaziju gdje sam morao provesti nekih sat vremena u istoj. Zadatak sam obavio taman kad je zvonilo i na izlazu iz učionice, tačnije na hodniku, jedna djevojčica/djevojka** mi je rekla da ne idem još i da dođem i njima na čas predavat.


Čini mi se da sam se danas doveo u situaciju da budem licemjeran. Da li sam ja kriv za to ili je kriva druga strana, to je već diskutabilno. Najgore mi je to, kad se ja nekom smješim, al ne ono prijateljski, nego se fino i očito vidi da je taj osmjeh znači nešto sasvim drugo (osmjesi tipa jedigovna ili majketigabezobrazne i njima slični), a osoba kojoj je upućen, ne skonta to. I haj ti budi tu pametan pa reci, jesam tu ja kriv što uopšte pokušavam takve stvari ili je kriva druga strana koja ne može prepoznati moju neverbalnu komunikaciju.

* elitna, al bez e
** ne znam koliko tačno imaju godina, al znam otprilike raspon, a njihov izgled se nikako ne može svrstat u tu kategoriju

o tračanju i ljenosti...

Primjetio sam da u posljednje vrijeme osobe koje su meni drage meni govore loše stvari o drugim osobama koje su meni drage, iako oni znaju da su meni te osobe drage. A mene to nako malo i nervira, samo što ja to malo i ne govorim. Ne govorim ja to nikako, a trebo bih vala...


Moja ljenost nema premca. Kad mi vako propadnu neke stvari, samo što sam bio lijen, dođe mi da mi bude muka. Muka mi je. Ta nije moj Dida džaba govorio da je ljenost gora od bolesti. I jest, pravo da kažem...

o bogaćenju

Kupiš pištolj. Opljačkaš banku. Doneseš pare kući. Kad dođe policija, ti im samo ne otvaraš vrata. I tako stalno...

o jelu

Ponestaje mi ideja šta da jedem. A i hrane općenito.

U zadnja dvajesčetri sata sam pojo 5 buritosa i na nos mi više izlaze. Nisam mahalaš (a jesam, koga ja lažem), al me živo zanima šta drugi ljudi jedu za doručak, užinu i večeru...

Bio sam danas u sauni. Moraću ić češće. Još da je kake muzike tamo ubacit, to bi bila prva liga. Isto kakva ruska mafija. :D

o petokolonaštvu

Pamtim to, kao da je bilo danas, kad je babo Atif...
Ustvari nije to ta priča. Nije babo Atif niđe otišo pa se ne vratio. Ovo je priča iz ratnog perioda.

Dobili mi ovaj jedan paket, i u njem bilo svašta. I između ostalog dobijemo mi i neke "džepne" baterije, odnosno svjetiljke one jel. Samo što su ove bile one krkanske. Još kad si nako mlad ko ja (a ja sam ti haman uvijek mlad), a tad se eto potrefilo i da sam mal (sad više nisam), pa ti sve to golemo izgleda.

Vako ko ova na slici.
Ko i sve u kući, bilo je i nju zabranjeno koristiti. Ko ono nek se čuva za kasnije, da se ne troši bezveze, trebaće kasnije i tako. I dan danas imam nekakve rokovnike sa kalendarima iz 1998., ko ono nemoj pisat u njih, da se ne troše, trebaće kasnije. Nikad to kasnije da dođe, majkumu. Al to nije ni bitno.

Jednu noć dolazi cisterna ispred zgrade. Babo Atif turio one bidone (ja mislim da je riječ bidon u Sarajevu izašla iz upotrebe nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma) povezane nakim kajševima, i pohitio ispred zgrade.
Ja nako mlad i blesav, pa onu lampu i na balkon. Smračilo se već, slabo se šta vidi, al se fino čuje onaj žamor ljudi dole koji sipaju vodu iz cisterne. I ja fino ovu bateriju, i lagano dole. Kobiva da ja provjerim jel ona dovoljno jaka. I stvarno bi jaka baterija. Osvjetli ih ko da je dan. A ja se ne mogu načudit. Pa ugasim, pa gledam, pa upalim ponovo. Ne moš vjerovat da je tako jaka baterija. Još ja tad bio na jedanestom spratu. Heeej, nije šala.
Utom ja čujem dole kako se ljudi derinjaju, psuju, i govore da ugasim. I ja ugasim, šta ću.

Kasnije dolazi babo Atif, face ko da je išo na liniju, a ne po vodu. Pa jesam li ja normalan, đe ću to radit, oni kontali da sam četo i da dajem signale. A još tad bila sva ona priča sa signalima. Ne moš svijeće upalit da ne budeš sumnjiv, a kamoli nako blicat baterijom.  A raja ko da je samo čekala da ih zbombaju. Kaže dole neki pištolj izvadio, i nameračio se da na mene puca. Sreća pa je babo Atif reagovo, reko da sam mu sin. I to ih jedva ubijedi...


Ne mogu vjerovat da nema one Medeni teritorijalac... :(

o dilemi

Sve se nešta kanim napisat, pa se dvoumim dal da pišem o tom kako su mi kod majke čistili špajz i našli kutiju punu ikara i onih haringi il da pišem o tom kako sam zamalo imo uspješnu muzičku karijeru u jednom bendu u kojem sam trebao pjevati sa ljudima kojim ni ime ne znam, i na kraju odlučim da ću metnut pjesmu i eto.

o iritantnom jutubu

Nema mi ništa draže nego kad metnem neki dugački video (a može i kratki) na jutubu da se louda, pa da pogledam kasnije, a onda kad dođem kasnije i maksimiziram ekran ono se prebaci u neki veći kvalitet i počne loudat sve isponove iako sam ja već jednom maksimiziro ekran, al ono eto nešto nije prebacilo.

o obrnutoj psihologiji

Da pričam okolo da mi je ćuna dvajespet centi i da zimgu stalno, niko mi ne bi vjerovo.
Al zato kad ja kažem da ne zimgu, svi kažu da lažem. Ne znam odakle ljudima ta ideja da prave nekog jebača od mene, kad ja to nisam. Stvarno nisam. Baš ono, i ne izgledam tako.
Nit mi je ćuna dvajespet centi, a pričaju o meni ko da imam onog basiliska iz Hari Potera među nogama. A neam, stvarno.