Danas me put nanese u jednu elitnu* sarajevsku gimnaziju gdje sam morao provesti nekih sat vremena u istoj. Zadatak sam obavio taman kad je zvonilo i na izlazu iz učionice, tačnije na hodniku, jedna djevojčica/djevojka** mi je rekla da ne idem još i da dođem i njima na čas predavat.
Čini mi se da sam se danas doveo u situaciju da budem licemjeran. Da li sam ja kriv za to ili je kriva druga strana, to je već diskutabilno. Najgore mi je to, kad se ja nekom smješim, al ne ono prijateljski, nego se fino i očito vidi da je taj osmjeh znači nešto sasvim drugo (osmjesi tipa jedigovna ili majketigabezobrazne i njima slični), a osoba kojoj je upućen, ne skonta to. I haj ti budi tu pametan pa reci, jesam tu ja kriv što uopšte pokušavam takve stvari ili je kriva druga strana koja ne može prepoznati moju neverbalnu komunikaciju.
* elitna, al bez e
** ne znam koliko tačno imaju godina, al znam otprilike raspon, a njihov izgled se nikako ne može svrstat u tu kategoriju
Нема коментара:
Постави коментар