iz biografije Petra Božovića...

Za dobijenu trojku ona mi kaže: „Jesi li gladan? Žedan? Bos? Go? Pa šta hoćeš? Hoćeš li obraz da nam uzmeš?“ Reči su mi bile ko da me neko mokrim kanapom bije. Mislim se, izbij me i prestani. Tada je snaga reči bila jaka. Gledam kako se reč troši i tanji do zloupotrebe, do iskrivljenja smisla i velikog ismevanja, a čoveka jedino jezik od životinja razlikuje. Lako je rikati i bukati. Mada danas može svašta da se kaže, pogledajte ove danas šta sve govore. Mislim da je bolje ne svraćati na tu farmu.