o dječijoj mašti...

Došo mi u mene ovaj moj mali iz Amerike, ovaj što sam mu ja dajdža jel. Simpatičan je (nije što je moj). Nako je malo i razmažen. Barem dok ne dođe kod nas. U našoj kući vlada aura nerazmaženosti. Iako se kući redovno igra na ajpedu kod nas se prilično zabavio sa improvizovanim igračkama. I ja sam bio nako prilično maštovit kad sam bio mali, al da bi me zabavili nekakav maser za noge, dvije kartonske kutijice, tri digitrona (različitih veličina), dvije štipaljke i tri konzerve sardina (umjesto autića), pa i ne bi baš. I to još sretan, neće da ide kući. Jedva ga otjerah...