o lutalicama...

Konto sam da pišem o bezobraštinama u kojim sam se našao u novoj nam godini, sve popraćeno sa (ne)prikladnim fotografijama (da, da, onim što ih nije poželjno gledati dok ste na poslu), ali me u svemu prekinuo lik koji je prišo nakvom lutalici koji je svim silama pokušavo ukinut one buhe koje su ga polako mezile, a koji je bio tik pored klupe na kojoj sam sjedio, i prekinuo tog lutalicu i počeo se lizat sa njim.

Gledam ja, ništa mi nije jasno. Još ja nako nonšalantno bleno u njih i gledam. Ko da su Mađarice. Samo što su mi njih dvoje zgadili život u nepovrat.

Cuko se ba šokiro. Vidio sam mu to u očima. Njemu je još manje bilo jasno zašto ga neko liže jer je i sam svjestan da je pun buha, da je lutalica i još je bio sav u čudu jer ga nisam oćero od sebe.

I dok sam ja tako konto šta ovo bi, počeše mi prilazit neke trebe. Kao jes ti sladak cuko, ovo ono. Tu ti ga ja skontam da svi kontaju da je to moj ćuko, pa valjda i onaj levat od maloprije koji se upravo lizo sa njim. Svašta majko draga. Nova godina je počela obećavajuće...