o barenju...

U zadnjih, pa recimo pola godine, ako ne i godinu dana, sam stvarno bio otvoren i raspoložen za kojekakva barenja, šeme, sheme, skeme i sve što ide na taj fazon. Nije da sam nekog ili nešto aktivno ganjao, nego eno u smislu, ako šta naleti naleti. Meni se ne isplati letat za curama. Mada priznajem da mi zna biti zabavno. Valjda ono muško u meni. Ali mimo toga ne. Mislim, ja nešta letam i letam i sad ona se nešta kofrči nešta. Bjež ba. Trebaju one ganjat mene.

Em me nervira sve to, em to iziskuje dosta vremena i energije. Ja ionako, prema mojoj računici, unosim nedovoljno energije i sad još time da se zamajavam. Da ne pričam o nekakvom proračunu uloženog i dobivenog. Diskrepanca ogromna.

Nego što ja ovo sve pričam. Zato što sam neki dan, izrevoltiran kojekakvih događanjima, skonto da mi je više pun ku...fer tih vazda nekih peripetija i gluposti. I odlučim da više nit ću ja koga barit, nit ću se uopšte time zanimat u skorije vrijeme. A da situacija bude bolja, taman mi se nekako poklopile okolnosti da i nemam nešto pretjerano puno vremena za sve to. Vazda odem rano ujutru iz kuće, vratim se oko 4 - 5 ( i to boljim danima) i budem prilično smoren od svega. Kad teglim onu torbetinu po pešest kilometara, i to se oni kajševi fino usjeku u rame il ruke, onda mi i nije do kojekakvih zaebancija poslije. Fino dođem kući, odmorim, kuliram, bivam ja...

I taman kako sam ja to odlučio, taman se nitokud pojavljuju žene koje eto hoće nešta od mene. Znači samo što sam to reko, i jedno 3 dana poslije nakon što sam i samog sebe ubjedio u sve to, počeše mi se javljat. I od 0 onih koje me bare (ne računajuć vas po blogu [a ovo niko živ ne čita ]) dođoh lagano do 2,5. I to me bolan otvoreno bare. Isto ko da su načule da više neću da se zanimam tim. Svašta. Sve naopako...

Naravno, ostajem pri svojoj odluci. Ne znam do kad samo...