Ja sam imao izlaganje nekad iza pauze za ručak. Nikad dočekati. Ja bih nekako da sam prvi završio sa tim i imao ostatak dana slobodno.
Iako sam bio gladan, odlučio sam da neću jesti. Al sam zato sjeo u nekakvu kafanu sa ovim mi jarebicama, nedaleko od Kališa. I tako mi sjedimo, ja pijem toplu čokoladu, pričamo, kad spazim ja jednu stariju gospoju beogradsku (jer ipak nisu sve čke) s očitom namjerom sjedanja za sto pored našeg. Pošto nije imala stolicu, uzmem ja jednu stolicu i donesem joj. Ona mi se uljudno zahvali i govori svojim konama kako sam ja jedno fino i odgojeno beogradsko dete. Kaem ja njoj, mangupski, jesam ja fin i odgojen, samo što nisam iz Beograda, već Sarajeva - sve propraćeno sa šeretskim osmjehom. Gospoja se malo zbuni i osta bez teksta, a ja se vratih uobičajnim životnim aktivnostima...
Нема коментара:
Постави коментар