o insepšnu...

Neki dan sanjam nešta, hajmo reć fino, i u snu skontam da se moram probuditi rano. I probudim se. Tražim onaj mobitel, pogledam na sat kad vidim da je vako možda 10 do 10. Htjelo mi nešta bit. A ja imo nešta zdogovoreno u 10 i 10. Nema šanse da stignem na vrijeme. Kontam kud sam išta sanjo i spavo. Ja baš ne volim da kasnim. Kad no opet se probudim. Ovaj put je bilo 6 ujutru. I bilo je stvarno...