o dosadi...

Danas sam nešto pravo u dosadnomije raspoloženju. Ne stanju, nego raspoloženju. Jer ovo kao stanje se meni rijetko dešava, uvijek se mogu nečim dedosadirat. Ili da preformulišem, uvijek se nečim zanimam. Al ovo raspoloženje je ubitačno. Gledo sam filmove, spavo, igro se, gricko nokte, usisavo, slago suđe, jeo, raspravljo preko interneta, jeo slatkiše, četovo, jutubovo i ništa ne pomaže. Čak sam i knjigu naku uzeo čitat (eto dokle je došlo). Al džaba. I dalje mi je ubitačno dosadno. Ne znam kuću sa sebe. Cjelokupnu situaciju pogoršavaju moja razmišljanja da su svi negdje nečim zaokupirani i nečim se zanimaju pritom se ludo zabavljajući, samo ja ne radim ništa konstruktivno i produktivno. Jedino sam sposoban da radim ništa. Mislim da će proći ovo samo od sebe, samo je pitanje vremena. Problem je što vrijeme tako sporo prolazi*.

Jedva čekam da ovo prođe...

*inače kad vrijeme ide sporo ljudi se žale da im je dosadno, a kad ide brzo žale se da nemaju vremena