Od svih glupavih stvari u životu koje sam uradio, negdje među prvih 10 spada i ono kad sam jedne prilike, zbog jedne cure, nakav saobraćajni znak obatalio. Navečer nekad pričamo mi ispred njene kuće o Kino Rivsu i kako on u nekoj sceni izvali nakav znak i eto. To je kobiva nešto njoj bilo. I ode ona kući, ja osto. I vidim ja onaj nakav znak, haj reko da vidim šta je tu fol. I ja ono klik klak, kad otpade onaj znak, obatali ja ono majko mila. Mislim, ja očekivo pružat će on neki otpor nešta. A ono ništa. I ja u onom mraku stojim sa onim znakom u rukama, a nije ni lagan pravo da vam velim. Samo čekam da nako auto naiđe. Još je nako ta ulica bila slabo osvjetljena. Kontam samo zamisli ti onog potencijalnog vozača ide tamo neđe kroz kukuruze i samo ugleda nekog sa saobraćajnim znakom u rukama. I to još stop znak bio. Još bi veselije bilo da je taj neko policajac kakav bio. I ja šta ću, spustim ono pored, i odem i ja kući.
Zove ona ujutru, kaže šta si mi ono znak pored kuće izvalio. Ma reko nisam ja, garant neko drugi (kako domišljato jel). Da vidiš što mi je povjerovala...
A jedne druge prilike na istom tom mjestu, isto navečer, mi nešta pričamo. Kad dolazi naka žena iz mraka i drito pored nas. Ja ono dobro večer, a pojma neam jeko žena. Kad istom ona pođe toj curi nešta pričat, ispitivat je, zapitkivat. I ja se ono lud pravim, prvo kontam baš me briga. Al vidim ja razvukla ova s pričom i ispitivanjem. Ja kontam vidi ti ove gospoje jes bezobrazna, samo nešta zapitkuje. Prava ona mahaluša. A onda kontam jes još gora ova što joj odgovara. Kontam ja đe ti jaranice živiš. Da meni vako komšinica dođe i da me zapitkuje, hladno bih je mršno i poslo u 100 lijepih naših. A onda kontam, vidiš mogo sam i ovu isto tako poslat, dosadna žena postaje. I taman ja da joj poželim lijep put u 100 lijepih naših, kad ode ona. Aaa reko jes dosadna žena, nikad da nas popusti. Pravo ti je dobar komšiluk. Kaže ona to mi je mater...
Zove ona ujutru, kaže šta si mi ono znak pored kuće izvalio. Ma reko nisam ja, garant neko drugi (kako domišljato jel). Da vidiš što mi je povjerovala...
A jedne druge prilike na istom tom mjestu, isto navečer, mi nešta pričamo. Kad dolazi naka žena iz mraka i drito pored nas. Ja ono dobro večer, a pojma neam jeko žena. Kad istom ona pođe toj curi nešta pričat, ispitivat je, zapitkivat. I ja se ono lud pravim, prvo kontam baš me briga. Al vidim ja razvukla ova s pričom i ispitivanjem. Ja kontam vidi ti ove gospoje jes bezobrazna, samo nešta zapitkuje. Prava ona mahaluša. A onda kontam jes još gora ova što joj odgovara. Kontam ja đe ti jaranice živiš. Da meni vako komšinica dođe i da me zapitkuje, hladno bih je mršno i poslo u 100 lijepih naših. A onda kontam, vidiš mogo sam i ovu isto tako poslat, dosadna žena postaje. I taman ja da joj poželim lijep put u 100 lijepih naših, kad ode ona. Aaa reko jes dosadna žena, nikad da nas popusti. Pravo ti je dobar komšiluk. Kaže ona to mi je mater...
Нема коментара:
Постави коментар