U naš dom je stigao neki novi hljeb. Zove se seljak. I pravo je frišak. Uvijek je frišak. Ne mogu da vjerujem da su konačno izmislili da hljeb bude uvijek frišak. Istina jes da on ima gomilu nakih aditiva, al onda kad skontam i svaki drugi ima. Pa kad već ima, nek makar bude frišak usput.
Inače mi u kući imamo klasifikaciju hljebova i ovo je prvi koji ne spada ni u jednu, što znači da bi se trebala izmislit nova. Možebit da ga klasificiramo u grupu svježenko.
Pored svježenka ima i gumenko. Gumenko je onaj orlovski (čitaj škiptarski) hljeb iz orlovskih (čitaj škiptarskih) pekara koji je sav nakav gumenkast i treba ti ona mješalica za cement da isti sažvačeš. Jedini koji je gori od bajatenka. Bajatenko je krajnije bajat hljeb i kod njega je najbolje... pa nema baš ništa najbolje kod njega. Nema ni dobro zapravo, al eto. Isti se jede da se ne baci. To je inače i najčešći tip hljeba u našoj kući s obzirom da nas prati ono prokletstvo bajatog hljeba (ne jedi friški dok se ne pojede bajati i zaglaviš da stalno jedeš bajati). Mater nas uvijek tuši s pričom da je bajat hljeb najzdraviji. To joj je inače izgovor za sva nejela koja moramo da jedemo. Ipak, i bajatenku nekad dođe kraj. Dođe mu kraj kad postane drvenko. Drvenko je drveni hljeb koji služi za ukrasa kad gosti dođu, a inače je toliko tvrd da se ne može jesti. Na postojanje drvenka u kući obično ukazujem ja, pritom govoreći da nema hljeba i da je onaj za kojeg oni govore da ima, zapravo drven (ko ovo skonta, svaka mu dala [razglednicu]). Jedan period smo kupovali mrvenka. Mrvenko je bio dobar, jeftin, i ko što svi možete pretpostavit, mrvio se. Mrvio se ko lud. Tog se hljeba više izmrvi nego što ga se pojede. Kako oni vratiše cijenu nazad, tako i mi prestasmo da kupujemo.
Poslali mi starog u prodavnicu da nam kupi hljeba (najmlađi, šta ćeš) i kaže on onoj ženi dajte mi jednog mrvenka. Žena ga blijedo gleda. Kaže jednog šta? On njoj ponovi da hoće mrvenka. Ništa jadna žena ne konta. Jedva on njoj na kraju objasni šta hoće...
Aj što sam vidio naku trebu danas, isto nacrtana. Bezobrazno zgodna. Ima sise mašala, a struk joj ko... ma taman ono. Jedino što je bila sva u žutom. Nije da meni smeta, al eto. Svaki ruto voli žuto. Eto malo mi je falilo da stanem i blenem u nju na sred ulice. Pa da je zovnem da se družimo. Nego imo nakog posla, pa ne stigoh. A i kontam, možda me ove naočale lažu. Postale su opasne. Nako ti kroz njih izdaleka svi izgledaju fino, a što su ti bliže...
Upalim ja vako ponekad ove statistike na blogu. Uvijek mi to bilo zanimljivo gledat. I haj, sve ja kontam, osim možda ko me opasno čita iz Bugarske i Rusije...
Jes dobra ova pjesma. Ma sve su joj dobre ustvari. Odgledo sam je jedno 16 puta danas...
Inače mi u kući imamo klasifikaciju hljebova i ovo je prvi koji ne spada ni u jednu, što znači da bi se trebala izmislit nova. Možebit da ga klasificiramo u grupu svježenko.
Pored svježenka ima i gumenko. Gumenko je onaj orlovski (čitaj škiptarski) hljeb iz orlovskih (čitaj škiptarskih) pekara koji je sav nakav gumenkast i treba ti ona mješalica za cement da isti sažvačeš. Jedini koji je gori od bajatenka. Bajatenko je krajnije bajat hljeb i kod njega je najbolje... pa nema baš ništa najbolje kod njega. Nema ni dobro zapravo, al eto. Isti se jede da se ne baci. To je inače i najčešći tip hljeba u našoj kući s obzirom da nas prati ono prokletstvo bajatog hljeba (ne jedi friški dok se ne pojede bajati i zaglaviš da stalno jedeš bajati). Mater nas uvijek tuši s pričom da je bajat hljeb najzdraviji. To joj je inače izgovor za sva nejela koja moramo da jedemo. Ipak, i bajatenku nekad dođe kraj. Dođe mu kraj kad postane drvenko. Drvenko je drveni hljeb koji služi za ukrasa kad gosti dođu, a inače je toliko tvrd da se ne može jesti. Na postojanje drvenka u kući obično ukazujem ja, pritom govoreći da nema hljeba i da je onaj za kojeg oni govore da ima, zapravo drven (ko ovo skonta, svaka mu dala [razglednicu]). Jedan period smo kupovali mrvenka. Mrvenko je bio dobar, jeftin, i ko što svi možete pretpostavit, mrvio se. Mrvio se ko lud. Tog se hljeba više izmrvi nego što ga se pojede. Kako oni vratiše cijenu nazad, tako i mi prestasmo da kupujemo.
Poslali mi starog u prodavnicu da nam kupi hljeba (najmlađi, šta ćeš) i kaže on onoj ženi dajte mi jednog mrvenka. Žena ga blijedo gleda. Kaže jednog šta? On njoj ponovi da hoće mrvenka. Ništa jadna žena ne konta. Jedva on njoj na kraju objasni šta hoće...
Aj što sam vidio naku trebu danas, isto nacrtana. Bezobrazno zgodna. Ima sise mašala, a struk joj ko... ma taman ono. Jedino što je bila sva u žutom. Nije da meni smeta, al eto. Svaki ruto voli žuto. Eto malo mi je falilo da stanem i blenem u nju na sred ulice. Pa da je zovnem da se družimo. Nego imo nakog posla, pa ne stigoh. A i kontam, možda me ove naočale lažu. Postale su opasne. Nako ti kroz njih izdaleka svi izgledaju fino, a što su ti bliže...
Upalim ja vako ponekad ove statistike na blogu. Uvijek mi to bilo zanimljivo gledat. I haj, sve ja kontam, osim možda ko me opasno čita iz Bugarske i Rusije...
Jes dobra ova pjesma. Ma sve su joj dobre ustvari. Odgledo sam je jedno 16 puta danas...
Нема коментара:
Постави коментар