Ja sam skonto da baš zbog tog što niko ne voli odbijanja razvio nekakav animozitet prema odbijanju drugih ljudi, uglavnom ženskih osoba, pogotovo kad i nemam neki objektivan razlog. Još kad se to ukombinuje sa tim da sam ja baš onaj pravi neću/nemogu/neznam/neželim tip dobije se, pa hajmoreć unajmanjuruku, problem.
I kao rješenje sam smislio pravo dobar, a ja bih dodao i pomalo podao, plan. Naime, o čemu se radi.
Skonto sam da pojedine osobe, uglavnom ženske orijentacije, povremeno pozivam na kojekakve aktivnosti za koje sam uvjeren da sigurno, al ono sigurno, neće pristati. I onda kad kažu da neće, umjesto da tugujem (i kukam po blogu), meni zapravo bude godra. Jer sutra, kad njima nešto bude trebalo, ja imam savršen izgovor da NE pristanem. Baš sam pokvaren. Ha ha ha!
Naprimjer, ona meni kaže hajmo na kafu? A kad sam ja tebe zvao da beremo trešnje i koprive u 4 ujutru, pa ti nisi htjela? E ne mogu ni ja na kafu.
Ili recmo zove ona mene da razmjenjujemo ljubav na planini, sve plaćeno, puni pansion, švecki sto, poljski ve ce, rumunska masaža, ol inkluziv. A kad sam ja tebe no zvao da idemo cjepat drva? E pa ne mogu ni ja sad tebi pomoć. I tako ono, uglavnom nešto u tom fazonu.
Osim ako procjenim da su dotične osobe nako malo avanturističkog duha ili što bi mi rekli u narodu blentave osobe, blentovine. Onda brate moraš posezat za malo vako, da kaem nekonvencionalnim strategijama, kao kad sam onu jednu onomad zvao u šumu da se gađamo šišarkama i mahovinom u oči dok su bili oni požari po Hercegovini.
I to je sve super dok one govore da neće/nemogu/nežele/nesmiju. Al vako se pođahkad i ja zaebadem, da ne kaem pogriješim, pa potcjenim nečiju spremnost, i dočeka me poneko hoću ili haj. E tek je to belaj i problem, jer haj se snađi. Ja sam obično spreman za ove suprotne, negativne, verzije odgovora.
Tako me mati danas poštenski izradi. Vidim ja nameračila se ona da ja njoj nešta pomažem tamo. A danas eto i nisam imo nekog poštenog izgovora da joj ne pomažem. I sad smišljam šta ću, kad dolazi ona i pita šta ćemo za ručak. Bajram, pa kontala ona pravit nekakve pureće šnicle pohovane. Pa kobiva šta ćemo od priloga. E reko tuuu saaam te čeeeko, kontam ja. Reko de nam napravi pomfrita. A vako posljednji put pravila pomfrita prije jedno 14 godina kad je pomfrit bio zdrav ili kad nismo marili da li je nešto zdravo ili nije. Da ne pričam o silnim apelima i peticijama koje sam ja pisao da se napravi nekad pomfrit za ručak. Kad kaže ona meni, haj može...
Нема коментара:
Постави коментар