o slikorečeničnom postu... + bonus

Čitam danas, kaže čojk da je fejsbuk turbofolk interneta. Što i nije daleko od istine. Iste one istine kad sam ja reko da i zapadnjaci imaju svoj turbofolk. Nije Bratni Spirs ništa drugo do turbofolk. Ko i gomila drugih pjevača i pjevačica i grupa. Depeče mod (ili što bi naši papci rekli dipeš mod) ti je ekvivalent Esada Plavog recimo. Šeherzaaadaaa, Šeherzaaadaaa s jedne i enđoj d sajleeeens, enđoj d sajleeens s druge strane (iste medalje)...

Nikad mi nije bilo jasno zašto na neke profile mogu kliknut, a na neke ne mogu. Sad ja treba da nagađam ko mene čita i što me čita i šta ja znam. Kad se sjetim koje su procedure bile dok sam našao blog od Milice ili njene drugarice MPL, pa bolan to nauka čitava. Jer ako ti klikneš na onaj njen profil ne desi se ništa. Ako klikneš na nečiji drugi, sve ti se samo kaže. Po kojem to osnovu, niko ne zna...

Ode mi Majka jučer. Danas je stigla kući. Biće dosadno ovih dana, dok se naviknem jel...

Kad je zasjedao kongres ljudi koji su se udružili da mene nerviraju smislili su riječi odi. Nije to riječ, to je pokušaj riječi. To je neriječ. To je nešto što me tako nervira kad neko izgovori ili napiše ili pomisli. Čuj odi. Pošto je idi teško izgovoriti. Ili otiđi. Ili mrš u 3,14zdu materinu s odi...

Neam više šta da kažem...

Šalim se, imam. Neki dan sam posadio nanu. Narasla je pravo fino. Biće veselo ove zime...

Pravo mi je simpatično kad čujem da neko spomene anonimnost i internet u jednoj rečenici, a da u istoj nema negacije. Uglavnom nešto kao da bi ljudi da su anonimni na internetu. Mislim da je lakše biti anoniman mimo interneta nego na internetu, al eto...

Do sad su svi shvatili da (mi) je Ken odličan.

Evo i bonus jedna...