U mojoj mi srednjoj, samoprozvanoj elitnoj srednjoj školi (elita bez e), smo imali ormariće, ko na američkim filmovima. Doduše, nismo imali one ko sefove male, nego obični ormarić na koji su išli katanci.
Jaran i ja smo nekim čudom dograbili jedan od boljih ormarića, koji se nalazio tik pored svlačionice. Ja vazda ostavljo tamo smrdljive starke. Ti otvoriš onaj ormarić, a onaj smrad koji se nakupljo sedam, a nekad i petnes dana, te nako blago opauči po glavi pa ti nije ni do čeg. Isti taj ormarić smo izgubili na prevaru, nekad malo pred kraj školanja. Neko je, naime, metno katanac preko onog našeg i reko domaru da mu je neko zamindalio ormarić. Došo (glupi) domar i skino naš katanac. No to nije tolko ni bitno.
Bitno je u svemu tome da je taj jaran ubacio drugom jaranu ljubavno pismo u njegov ormarić. Fino sjeo, napiso, promjenio rukopis, namiriso i ubacio mu u ormarić. I ovaj kad je našo, normalno nasjeo ko levat. Kofol on zna i ko bi mogao biti, eto on bi nju mogo zvat vani, i ona se njemu sviđa, ona njega mjerka već duže vremena bla bla. A nije ni potpisano bilo pismo. I ovaj ti njega pusti da on još malo uživa i mašta i sere, i na kraju mu reče da je to ipak bio on. Ovaj mu nije vjerovo isprva, a kasnije kad je skonto da mu je ipak jaran napiso ljubavno pismo, a ne neka cura, zagubio se.
Većina ljudi se vjerovatno i ne sjeća te priče, a meni nešto često naumpadne. Valjda što sam ja njega vako par puta dobro nešto zezno, pa sam vazda konto da će mi vratiti. Ili barem pokušati. I stvarno bi tako.
Jedne noći meni dolazi poruka s nekog nepoznatog broja. Ma nije ni došla poruka, ja odmah skonto da je to on. Svakako sam ja provjerio da neko slučajno nije pogriješio, al nije. Jer je bilo vako slučajeva da me zovu da im ugradim kablovsku ili da mi se zahvale za neki sat i tako to. Elem, odlučim ja da se lud pravim i da nasjednem na svu tu priču. I kofol ja šalji neke esemesove, pa vako, pa nako. I samo čekam kad će se odat nešto. I ne bi ništa od tog njegovog odavanja, dok ga ja vako ne viđoh uživo. Eto šta ima, šta se radi, reko bolan što mi šalješ one poruke. Normalno, on se lud pravio. Da bi u konačnici porodili istinu i došli do spoznaje da je on bio s jednom jaranicom nam i slali meni to i kontali mene će prcnut.
Neki dan ja sjedim kad meni poruka, opet nepoznat broj i opet neka "cura". Ja opet kofole nasjeo i drž i ne daj. I na kraju ja njoj kažem kako je ona garant fulila broj, al eto imam ja jednog jarana, taman za nju. I utom se "ona" prestade javljat. Sretnem ja njega nakon toga i reko opet ti isto. On šta, hu ha. Elem, ovaj put nije priznao da je to bio on. A svi znamo da jeste.
Mada ja neam nekih čvrstih dokaza da je to bio on, a znam da jeste, uvijek postoji ono malo sumnje šta ako nije bio on. Kontam, zamisli tamo neka sjedi kući, konačno skupila snage i hrabrosti da mi se javi, a ja joj vamo neke gluposti pišem. Da se pokaje za dva života što joj je to ikad palo napamet.
Mada kontam onda, to bi bila njena krivica. Valjda su do sad svi naučili da se mene ne bari preko telefona.
Jednom vako stari sjedi pored mene i zvonja mu mobitel. Poruka došla. Kaže on meni da je dobio 3 marke kredita. Nije prošlo ni 3 minuta, stiže još jedna poruka. I to nešto u stilu, e jarane haj vrati kredit molim te, daću ti pola marke. Mi se zavalili od šege.
Jaran i ja smo nekim čudom dograbili jedan od boljih ormarića, koji se nalazio tik pored svlačionice. Ja vazda ostavljo tamo smrdljive starke. Ti otvoriš onaj ormarić, a onaj smrad koji se nakupljo sedam, a nekad i petnes dana, te nako blago opauči po glavi pa ti nije ni do čeg. Isti taj ormarić smo izgubili na prevaru, nekad malo pred kraj školanja. Neko je, naime, metno katanac preko onog našeg i reko domaru da mu je neko zamindalio ormarić. Došo (glupi) domar i skino naš katanac. No to nije tolko ni bitno.
Bitno je u svemu tome da je taj jaran ubacio drugom jaranu ljubavno pismo u njegov ormarić. Fino sjeo, napiso, promjenio rukopis, namiriso i ubacio mu u ormarić. I ovaj kad je našo, normalno nasjeo ko levat. Kofol on zna i ko bi mogao biti, eto on bi nju mogo zvat vani, i ona se njemu sviđa, ona njega mjerka već duže vremena bla bla. A nije ni potpisano bilo pismo. I ovaj ti njega pusti da on još malo uživa i mašta i sere, i na kraju mu reče da je to ipak bio on. Ovaj mu nije vjerovo isprva, a kasnije kad je skonto da mu je ipak jaran napiso ljubavno pismo, a ne neka cura, zagubio se.
Većina ljudi se vjerovatno i ne sjeća te priče, a meni nešto često naumpadne. Valjda što sam ja njega vako par puta dobro nešto zezno, pa sam vazda konto da će mi vratiti. Ili barem pokušati. I stvarno bi tako.
Jedne noći meni dolazi poruka s nekog nepoznatog broja. Ma nije ni došla poruka, ja odmah skonto da je to on. Svakako sam ja provjerio da neko slučajno nije pogriješio, al nije. Jer je bilo vako slučajeva da me zovu da im ugradim kablovsku ili da mi se zahvale za neki sat i tako to. Elem, odlučim ja da se lud pravim i da nasjednem na svu tu priču. I kofol ja šalji neke esemesove, pa vako, pa nako. I samo čekam kad će se odat nešto. I ne bi ništa od tog njegovog odavanja, dok ga ja vako ne viđoh uživo. Eto šta ima, šta se radi, reko bolan što mi šalješ one poruke. Normalno, on se lud pravio. Da bi u konačnici porodili istinu i došli do spoznaje da je on bio s jednom jaranicom nam i slali meni to i kontali mene će prcnut.
Neki dan ja sjedim kad meni poruka, opet nepoznat broj i opet neka "cura". Ja opet kofole nasjeo i drž i ne daj. I na kraju ja njoj kažem kako je ona garant fulila broj, al eto imam ja jednog jarana, taman za nju. I utom se "ona" prestade javljat. Sretnem ja njega nakon toga i reko opet ti isto. On šta, hu ha. Elem, ovaj put nije priznao da je to bio on. A svi znamo da jeste.
Mada ja neam nekih čvrstih dokaza da je to bio on, a znam da jeste, uvijek postoji ono malo sumnje šta ako nije bio on. Kontam, zamisli tamo neka sjedi kući, konačno skupila snage i hrabrosti da mi se javi, a ja joj vamo neke gluposti pišem. Da se pokaje za dva života što joj je to ikad palo napamet.
Mada kontam onda, to bi bila njena krivica. Valjda su do sad svi naučili da se mene ne bari preko telefona.
Jednom vako stari sjedi pored mene i zvonja mu mobitel. Poruka došla. Kaže on meni da je dobio 3 marke kredita. Nije prošlo ni 3 minuta, stiže još jedna poruka. I to nešto u stilu, e jarane haj vrati kredit molim te, daću ti pola marke. Mi se zavalili od šege.
Нема коментара:
Постави коментар