Ulazim u jednu pekaru da kupim somuna. Kad tamo ova jedna žemska što je radila u drugoj pekari. A upamtila ona mene. Ja nju još više. Stojim ja, kad ona meni izvolite. Ja se no šeretski osmjehnem kad skonta ona, aaa kaže, da se ne nasmija, ne bih te ni poznala. Ma ja rekoh, po osmijehu me poznaju...


Joj, vidim ja vratila se ona električna krajišnikinja i još govori ode da nadoknadi vrijeme sa svojim voljenima. Kontam ja saće ona sa nama ovdje na blogu bit, ono da je na to mislila. Kad no nije...